Српска Библија: Верзија Лако за Читање

Посланица Јеврејима 7:9-28 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

9. Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама,

10. јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

11. Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства — јер народ је на основу њега добио Закон — зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом?

12. А када се мења свештенство, мора да се промени и закон.

13. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника.

14. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао.

15. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник,

16. који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота.

17. Јер, за њега се тврди:»Ти си свештеник довекапо реду Мелхиседековом.«

18. Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна

19. — пошто Закон ништа није учинио савршеним — а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

20. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници,

21. а он са заклетвом Онога који му је рекао:»Господ се заклеои неће се предомислити:ти си свештеник довека.«

22. На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

23. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби,

24. а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.

25. Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

26. А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса,

27. који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе.

28. Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.