1. Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех.
2. Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости,
3. па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех.
4. И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог.
5. Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао:»Ти си мој Син,данас те родих«,
6. као што и на другом месту каже:»Ти си свештеник довекапо реду Мелхиседековом.«
7. Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости.
8. Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео.
9. А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни