4. Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха
5. и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:»Сине мој, не узимај Господњу стегу олако,нити клони када те он прекорева.
6. Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегоми кажњава сваког кога прихвати као сина«.
7. Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом?
8. А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови.
9. Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети?
10. Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости.
11. Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.
12. Стога исправите клонуле руке и клецава колена.
13. Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.
14. Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа.
15. Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе.
16. Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства.
17. Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку иако је благослов тражио са сузама.
18. Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји,
19. ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори,
20. јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«
21. А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«