3. Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом.
4. Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће.
5. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму.
6. А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота.
7. Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења.
8. Али језик — то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова — ниједан човек не може да укроти.