5. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато.
6. Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи.
7. Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа
8. — човек подељене душе и непостојан у свему што чини.
9. Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу,
10. а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет.
11. Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима.
12. Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.
13. Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.
14. Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами.
15. Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
16. Не заваравајте се, драга моја браћо.