1. Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера,
2. виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже.
3. Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.
4. Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«
5. »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«
6. И кад су то учинили, ухватише веома много рибе — толико да су им се мреже цепале.
7. Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.
8. Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«
9. Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили,
10. а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«