4. Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу
5. зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6. Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија.
7. Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши?
8. Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
9. А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу:
10. »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник.
11. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи — разбојници, неправедници, прељубници — или као овај цариник.
12. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13. »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14. »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«