15. Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16. Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.
17. Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
18. Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19. »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико, осим јединога Бога, није добар.
20. Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘«
21. А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22. Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23. Али, када је то чуо, поглавар се силно ражалости, јер је био веома богат.