1. Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају.
2. »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе.
3. А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘
4. Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу
5. зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6. Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија.
7. Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши?
8. Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
9. А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу:
10. »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник.
11. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи — разбојници, неправедници, прељубници — или као овај цариник.
12. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘