1. Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3. »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим.
4. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5. »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај.»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7. »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘»‚Сто кора жита‘, одговори овај.»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8. »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости.
9. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове.
10. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.
11. Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство?
12. И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13. »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.«
14. А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.