20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22. »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25. »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,
26. па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27. »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28. »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара.
29. Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима!