1. Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу.
2. Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених.
3. Чувајте се!»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му.
4. И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«
5. Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«
6. А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.
7. »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘
8. Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘?
9. Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено?
10. Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«
11. Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје.
12. Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље
13. и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«
14. Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.«И док су још ишли, очистише се.