17. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18. Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22. »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25. »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,