1. Dragi Teofile, u prvoj knjizi koju sam ti napisao iznio sam sve što je Isus činio i poučavao
2. do dana kad je uznesen na nebo, pošto je odabranim apostolima dao upute Svetoga Duha.
3. Još četrdeset dana nakon raspeća ukazivao se apostolima i na mnoge im načine dokazao da je živ. Govorio im je o Božjemu kraljevstvu.
4. Dok je tako s njima blagovao, reče im: "Ne idite iz Jeruzalema, nego ostanite ondje dok vam Otac ne pošalje što je obećao. Sjetite se, već sam vam o tomu govorio.
5. Ivan je krstio vodom, ali vi ćete uskoro biti kršteni Svetim Duhom."
6. Apostoli koji su bili s njim upitaju ga: "Gospodine, hoćeš li sada osloboditi Izrael i obnoviti izraelsko kraljevstvo?"
7. "Ta vremena i prigode određuje Otac svojom vlasti", odgovori im on, "i nije na vama da ih znate."
8. Ali kad na vas siđe Sveti Duh, primit ćete snagu da o meni svjedočite ljudima posvuda - u Jeruzalemu, po svoj Judeji i Samariji i do kraja zemlje."
9. Tek što je to rekao, uznesen je na nebo pred njihovim očima i nestao u oblaku.
10. Dok su očiju uprtih u nebo gledali kako odlazi, odjednom se među njima pojave dvojica ljudi u bijeloj odjeći.
11. "Galilejci, što tu stojite i gledate u nebo?" rekli su. "Isus je od vas uznesen na nebo, ali jednoga dana će se vratiti jednako tako kao što ste ga vidjeli da odlazi!"
12. Bilo je to na Maslinskoj gori. Vrate se zatim do Jeruzalema udaljenoga otprilike kilometar.
13. Čim uđu u grad, odu u kuću u kojoj su boravili, u sobu na katu. Bili su ondjePetar, Ivan, Jakov, Andrija, Filip, Toma, Bartolomej, Matej, Jakov (Alfejev sin), Šimun (zelot) i Juda (Jakovljev sin).
14. Svi su se ustrajno i jednodušno sastajali na molitvu s Isusovom majkom Marijom, još nekoliko drugih žena i s Isusovom braćom.
15. Kad ih je jednom tako bilo okupljeno sto dvadeset, Petar ustane i reče: